#  Jedan Radni Dan U Srpskoj Silicijumskoj Dolini | ELSYS Eastern Europe

Jedan Radni Dan U Srpskoj Silicijumskoj Dolini

Jedan Radni Dan U Srpskoj Silicijumskoj Dolini

Smeh i zvuk loptice za stoni-fudbal i stoni tenis me je privukao, te je Elsys-ov play room ujedno jedno od prvih mesta koje smo posetili u kompaniji, koja se u Srbiji bavi projektovanjem i dizajnom čipova. Mladi inženjeri kompanije Elsys Eastern Europe trenutke predaha, između ostalog, provode u ovom delu firme koji je predviđen za vežbanje i odmor. Pored navijanja za svog favorita, prepričavaju anegdote kako sa projekata na kojima su angažovani tako i situacije iz svakodnevnog života.

- Sećam se da sam na početku rada u Elsys EE bio cimer sa njim (Srđan Pjano pokazuje na Zorana Koprivicu, jednog od igrača stonog tenisa). To je bilo pre punih šest godina – započinje priču Srđan Pjano, jedan od inženjera kompanije Elsys Eastern Europe.

- Kada je osvanuo dan da krenemo na svoje prvo radno mesto, naravno, zvone satovi, mobilni, fiksni... Zove familija kako bi se uverila da ćemo na vreme stići prvog radnog dana. Posle noćnog izlaska, Srđan se posle uporne zvonjave konačno budi, i kaže: ''Ovoovako više ne može'' – (smeh), nastavio je jednu od mnogobrojnih anegdota sa početka svoje inženjerske karijere u kompaniji Elsys EE, Zoran Koprivica.


Srđan Pjano i Zoran Koprivica su i kolege, a i kumovi i trenutno rade na razvoju čipova za automobile u saradnji sa vodećim svetskim kompanijama.

- Trenutni projekat na kome radim je radar za automobile, za jednu od vodećih svetskih kompanija. Takvi radari se koriste u automobilima i pomažu vozaču da detektuje sve prepreke na putu na udaljenostima i preko 300 metara, i da shodno tome reaguje. U budućnosti neće moći da se zamisli automobil bez radara, a takođe to će posebno uticati na razvoj automatskih automobila bez vozača, kojima će ovo zapravo biti osnova. Projekat je veoma izazovan i zahtevan, drugačiji od većine na kojima sam radio, ali to samo još više daje motiv da se sve uradi kako treba i na vreme. Jedan deo tima koji radi na projektu je u Francuskoj gde se nalazi matična kompanija za koju radimo, dok je ostatak ovde u Beogradu. Imamo odličnu saradnju i komunikaciju sa kolegama, a s obzirom da projekat traje već godinu ipo dana, tim se u nekoliko navrata sastajao u Beogradu – objasnio je Pjano.

Za razliku od Srđana, Zoran Koprivica je angažovan na projektu razvoja čipa koji će se koristiti za napajanje električnih automobila.

- Sam projekat je vrlo izazovan ali mi predstavlja uživanje prvenstveno zbog toga što radimo na nečemu što će tek da postane deo naše svakodnevice. Ujedno sam odgovoran za praktikante koje obučavamo za rad na sličnim projektima, da bi se, jednog dana, pridružili nekom od naših timova u stvaranju boljeg sutra za celokupno čovečanstvo. Mislim da mi je glavni pokretač za uspešan rad to što se za ovih šest godina još uvek nisam probudio sa mišlju: „Mrzi me da idem na posao!“, a prijatno okruženje i zanimljivi projekti su glavni razlog za to – dodao je Koprivica.


U pauzama rada na projektima za najveće svetske kompanije, ekipa se okuplja i na ručku, kada se nastavlja druženje u istom duhu. Prvi od stola ustaje njihov kolega Milutin i kaže: „Idem ja polako na bazen!'' Prisutni su primetili da smo zbunjeni i ubrzo nam rešavaju dilemu. Ljudi u Elsys-u su svesni da inženjerski posao pored mnogih dobrobiti, neminovno donosi i duže periode sedenja, zbog čega većina prilično polaže na fizičku aktivnost.

- Naš lični uspeh i uspeh projekta je na prvom mestu, ali i pored toga sa zadovoljstvom nalazimo vreme da se u toku radnog dana aktiviramo. Nekada je to play room, nekada kraća šetnja do obližnjeg restorana, ili kao Milutin, koji je bivši sportista i koji zbog sportske povrede prevenciju pronalazi u plivanju na obližnjem novobeogradskom bazenu – rekao je Pjano.

Njihov radni dan je dinamičan sa fokusom na ciljeve određene za tu nedelju, prožet je projektnim dizajnom i rešavanjem realnih tehničkih i organizacionih problema kroz diskusiju sa kolegama kako iz svojih timova tako i sa projektnim kolegama iz inostranih timova.

Timski duh izgrađen zajedničkim prevazilaženjem tehničkih izazova se nadopunjuje aktivnostima nakon posla. Bar jednom sedmično, nekada veća, nekada manja ekipa, u zavisnosti od privatnih i poslovnih obaveza, se okuplja u obližnjem restoranu, gde su česte teme trenutna dostignuća, planovi za budućnost, sport, izlasci...